Home-safe-home

U duhu globalnih događaja koji su obeležili godinu iza nas i u kojima i dalje nastavljamo da živimo kao posledica pandemije korona virusa, svi provodimo mnogo više vremena kod svojih kuća.

Interesantno je obratiti pažnju kako sada dizajneri i arhitekte kreiraju adekvatan prostor za stanovanje uzimajući u obzir novonastale okolnosti i suživot sa korona virusom.

U prvim dekadama 20. veka, tokom borbe sa epidemijom tuberkuloze, arhitekte i dizajneri  su se često susretali sa potrebom kreiranja zgrada i prostora koji promovišu visok nivo higijene. Prirodnim svetlom obasjavali su tamne ćoškove u kojima bi se bakterije potencijalno skupljale, a glatke površine omogućavale su bolje i efikasnije čišćenje.

Godina 2020. će bez pogovora biti ona godina koja će diktirati i imati uticaj na to kakve će se zgrade u budućnosti dizajnirati. Strah od infekcije u saradnji sa dugoročnim posledicama karantina sa kojima smo suočeni i koji je ostavio posledice na život koji živimo dalekosežno će uticati na organizaciju prostora u kome boravimo, kako poslovnog tako i privatnog.

Mere zatvaranja koje su primorale ljude da ostanu u njihovim kućama fundametalno su uticale na promenu našeg odnosa prema prostoru, odnosno nekretnini u kojoj živimo, počevši pre svega od lokacije na kojoj stanujemo.

Do pojave korona virusa pod urbanim životom podrazumevali smo ne samo život u gradu, već oni ljudi koji izaberu da žive u nekom gradu postaju i sami njegov deo jer im gradska infrastruktura omogućava da svoj dom prenesu izvan svojih ulaznih vrata. Oni često ručaju napolju u svojim omiljenim restoranima, pre nego da kod kuće pripremaju obroke, iz tog razloga nije postojala potreba za velikim kuhinjama. Međutim, karantin nam je onemogućio odlazak u restorane, a kuhinja ponovo postala mesto okupljanja porodice i prijatelja. Ljudi su počeli da napuštaju gradove i sve veći spas pronalaze u prirodi. U prilog tome govori da je prodaja vikendica u Srbiji zabeležila do sada najveći porast.

Za zivot u gradu dizajneri i arhitekte sada veruju da su balkoni i terase postale vitalni deo životnog prostora. Privatni prostori na otvorenom dobijaju sve više na značaju. Sa prelaskom na kućni način života ljudi su počeli sve više da upotrebljavaju prostore na otvorenom za zabavu. U tu svrhu sve se više koriste grejalice na otvorenom, kamini na otvorenom i mesta za vatru, projektori, improvizovane kuhinje na otvorenom itd.)

Kako spoljašnjem tako se menja i raspored i namena i unutrašnjem prostoru kao posledica karantina. Do sada nadasve popularan i rasprostranjen open space ustupa mesto privatnom prostoru, odnosno izolovanom prostoru za sve te Zoom pozive i sastanke koji zahtevaju mir i koncentraciju. Izolovani prostor pojedincu takođe pružaju određeni beg od stvarnosti i mesto gde mogu da se odmore i opuste.

Zanimljivo je istaći da su ostave te koje sve više dobijaju na značaju. Razlog pojačane potrebe za ostavom je taj što više ne odlazimo toliko češto u nabavku osnovnih namirnica, kako bi se manje izlagali riziku zaraze, već obavljamo veće kupovine koje je potrebno da skladištimo duže vreme na određenom mestu.

Bez mnogo iznenađenja opremanje i uspostavljanje kućnih kancelarija je sve više prisutna. Potrebni su nam udobni i dobro opremljeni kancelarijski prostori u kućnim uslovima za sve te online sastanke i pozive kojima smo svakog dana izloženi, a mogu da budu veoma dugotrajni i iscrpljujići. Zbog toga raste potražnja za kvalitetnim kancelarijskim stolicama i velikim desktop ekranima.

Moderna tehnologija će biti ključna u činjenju prostora što je moguće zdravijim. Prilikom izgradnje zgrada sve se više razmatraju sistemi koji filtriraju vodu i vazduh. Pokrenuti su pilot projekti  saradnje sa farmama za redovnu isporuku zdrave hrane kao i saradnja sa vodećim kompanijama u domenu pružanja medicinskih usluga telefonskim putem, kao npr. sa kompanijom WorldClinic. Cilj ovog projekta je umrežavanje sa kućnim sistemima kako bi doktor na daljinu mogao pacijentu pravilnu dijagnozu da postavi.

Tražnja za glasovno upravljanje kućnim sistemima beleži sve veći porast. Pod njime podrazumevamo automatsko paljenje i gašenje svetala, sistema za grejanje i hlađenje, pametno upravljanje kućnim aparatima itd.

COVID-19 će takođe promeniti našu percepciju o materijalima koje koristimo u svakodnevnom životu. Materijali sa gravurama i previše detalja, komplikovanih za svakodnevno čišćenje, sve manje će biti u upotrebi. Mi smo sada u potrazi za stilizovanim materijalima koji nam omogućavaju visok nivo higijene i lako održavanje.  Ono što je prepoznato kao potreba među klijentima na Azijskom tržištu, koji su se i pre pandemije COVID-19 suočili sa epidemijom SARS i MERS, sada je sve prisutnije među klijentima sa ostalih kontinenata. Prirodni anitibakterijski materijali poput bakra i nerđajućeg ćelika su jedni od potencijalnih kandidata. Krion od proizvođača Porcelanosa koji predstavlja mix prirodnih materijala i smole može predstavljati pogodno rešenje za čišćenje. Dalje, Lema Air Cleaning System iz Italije lansirala je proizvod koji čisti gardarobu i obuću u ormaru uz pomoć UV zraka.

Prvo tromesečje 2021. godine već je na izmaku bez nagoveštaja  da se pandemija bliži kraju. Mi smo svedoci možda i najvećeg zaokreta u načinu života koji do sada poznajemo. Ostaje da vidimo kolike dalekosežne posledice će ove promene na nas imati.

A dok čekamo da se pandemija okonča sami stvaramo ambijent u kome se osećamo bezbedno i udobno. Zbog toga, već poznatoj frazi home-sweet home dodajemo još jednu home-safe-home.